Poemas bilingüe de la poeta Serbia Marija Lazarevic Petkovic

POSDATA Digital Press | Argentina

Sobre la autora: Марија Лазаревић (Петковић) је песникиња из Србије. Онa је примаријус, специјалиста опште медицине и докторанд неуронаука. Члан је Менсе Србије. Објавила је шест књига. Аутор је више од четрдесет научних радова. Добитница је више књижевних награда. Песме су јој објављиване у часописима у земљи и иностранству.

Marija Lazarevic Petkovic, es una poeta de Serbia. Una de las principales especialistas en medicina general y estudiante de doctorado en neurociencia. Miembro de la Mensa Serbia. Ha publicado seis libros y es autora de más de cuarenta artículos científicos. Ha recibido varios premios literarios y sus canciones han sido publicadas en revistas de su país y del extranjero.

 Contacto: [email protected]

Изнад планете

Песника је душа лету вична.

И без крила лети куд год жели.

За облачак мали закачи се,

он је носи ка звездама сјајним,

прштозлатним.

Гребуцка по ветровима силним.

Монсуни му па и нису страни.

Олује и урагани дивљи

за њега су поветарци бајни,

брзолетни.

Свемир ветар, честице са Сунца

ко прашина пустиње Сахаре

по песнику расула је зрна

песник хода уздигнуте главе

посребрице.

Ерозије он на срцу нема

ко планета што гризу је људи

песник сетан, целог срца лута

цео живот по својој планети,

илузорној. 

***

En el siguiente enlace Marija Lazarevic, lee este poema en su lengua materna, serbio: aquí

Por encima del planeta

El alma del poeta ama volar

y sin alas vuela.

Colgado a una pequeña nube

que lo lleva a las estrellas,

que salpican oro.

Él está arañando bajo los vientos,

los monzones no le son ajenos.

Tormentas y huracanes salvajes,

son vientos suaves para él,

que vuela rápido.

Viento espacial, partículas solares,

como el polvo del desierto del Sahara,

ella está rociando arena.

El poeta camina con la cabeza erguida,

salpicado de plata.

No tiene erosión en su corazón

como un planeta que es mordido.

Vagando con todo su corazón,

toda su vida en su planeta,

ilusorio. 

Светски покрет

Кренули су са свих страна света.

Хармонику свирају музикални људи.

Преплећу се звуци душа носилице.

Осећања тешка код дошавших буди.

Мекани су звуци са севера стигли.

Са југа ритам душе устрептале прати.

Глас нејаке бебе звонко каже: Мајко!

У рукама нежно грли њега мати.

Планета је мала за сву љубав силну.

Црни, бели, жути исти ваздух дишу.

Аплаузом држе једни друге чврсто.

Воле сунце, ветар, снег, облаке, кишу.

Одлазе лагано, мир за њима оста.

Мирис њихов крије цела биосфера.

Ствараоци душа, срца, разнобојних.

Различита кожа, реч, мисао, вера. 

***

Movimiento mundial

Comenzaron desde todas partes del mundo.

El acordeón es tocado por gente musical.

Los sonidos de las almas de los portadores se entrelazan.

Los sentimientos son difíciles para los que vienen.

Llegaron suaves sonidos del norte.

Desde el sur, sigue el ritmo del alma.

La voz de un bebé débil suena fuerte: ¡Madre!

Su madre lo abraza suavemente en sus brazos.

El planeta es pequeño para todo amor fuerte.

Negro, blanco, amarillo respiran el mismo aire.

Se abrazan con aplausos.

Aman el sol, el viento, la nieve, las nubes, la lluvia.

Se van lentamente, la paz queda detrás de ellos.

Su olor esconde toda la biosfera.

Creadores de almas, corazones, multicolores.

Diferente piel, palabra, pensamiento, fe. 

***

Textos traducidos del serbio al español por su autora.

Primer entrega de Poesía Planetaria 

Poemas de la poeta nicaragüense Aracelly Díaz Vargas